Zbog značaja za opstanak ljudi, voda ima i značajno mesto u kulturi. Većina svetskih religija vodi pridaje simbolični značaj sredstava za pročišćenje kako od materjalnih, tako i od duhovnih prljavština. U Bibliji se voda spominje 442 puta. U politeističkim religijama, kod starih Grka i Rimljana, svaki izvor vode je imao svoga boga zaštitnika. Grčki filozof Empedokle je vodu smatrao za jedan od četiri elementa, uz vazduh, vatru i zemlju, verujući da je čitav svet sačinjen od njih. Voda obično simbolizuje ravnodušnost. Nepravilna eksploatacija i zagađivanje, ugrozilo je svetske zalihe vode. Prema podacima UNESCO-a, u narednih 20 godina rezerve pijaće vode će se smanjiti za 30 odsto. Smatra se da čak 40 odsto svetske populacije već sada nema dovoljno vode za svoje dnevne potrebe. Prema podacima organizacije WaterAid svakih 15 sekundi jedno dete umre od oboljenja izazvanog manjkom vode.
Zagađenje vode je kontaminacija vodenih sistema (npr. jezera, reka, okeana, izdana i podzemnih voda). Zagađenje vode se javlja kad se zagađivači direktno ili indirektno ispuštaju u vodu bez adekvatnog tretmana za uklanjanje štetnih jedinjenja.
Zagađenje vode utiče na biljke i organizme koji žive u tim vodenim sistemima. U skoro svim slučajevima efekat je štetan ne samo za individualne vrste i populacije, nego za celokupnu biološku zajednicu.
Glavni zagađivači su otpadne vode, dok štetu sprečavaju sistemi za obradu otpadnih voda. Zagađenje vode može biti biološko, termalno, hemijsko i fizičko.
Bolest zagađenja je svaka bolest uzrokovana kontaminiranim stvarima, u konkretnom slučaju, vodom. Zagađenje vode pokazuju koliformne bakterije, koje u ovom okruženju obitavaju. Sem njih, postoje i drugi mikroorganizmi koji žive u zagađenoj vodi (pa samim tim i hrani), a uzročnici su bolesti zagađenja. Najizraženije je prisustvo sledećih vrsta:
- Burkholderia pseudomallei (melioidoza)
- Cryptosporidium parvum (kriptosporidioza)
- Giardia lamblia (gijardija)
- Salmonella (salmoneloza)
- Novovirus (gastroenteritis)
Sem mikrobioloških, postoje i druge bolesti zagađenja. Najbolji primer su Četiri velike bolesti zagađenja Japana. Prve dve su Minamata i Nigata oboljenja — trovanje živom koja se bioakumulirala u ribi usled ispuštanja otpadnih voda u more. Živa je korišćenja kao katalizator za oksidaciju etanola u etanal. Simptomi su bili nemogućnost pravljenja ujednačenih ili ikakvih pokreta, smanjenje vidnog polja, paraliza, koma i smrt. Treća je Jokaiči astma — trovanje sumpor-dioksidom i azot-dioksidom usled paljenja petroleuma i sirove nafte. Simptomi su bili raspad pluća, hronični bronhitis i bronhijalna astma. Četvrta je Itaj-itaj bolest (bukvalno jao-jao) — trovanje kadmijumom koji je ispušten u reke tokom iskopavanja ruda. Simptomi su jaki bolovi u celom telu usled slabosti i krtosti kostiju.
Još jedan slučaj koji je stariji, manje poznat i manje opasan, pa ne spada u Velike bolesti zagađenja, jeste Toroku bolest — trovanje arsenom ispuštenim iz obližnje fabrike koji se izlio u reku, a koji je izazivao promene na koži i rak kože.
Врати се на врх стране.